Ostao je sam Pejgamber,
Hatidža mu preselila,
A oslonac i potpora,
Velika je njemu bila.
Pa preseli Ebu Talib,
Amidža od Poslanika,
Pejgamber je tad ostao,
Bez velikog zaštitnika.
I još mnogo iskušenja,
Muhammed baš tada prođe,
Melek Džibril jedne noći,
Pejgamberu našem dođe.
Kad ga prozva po imenu,
Razbudi se on u trenu,
Dovede mu on Buraka,
Jahalicu, pa da krenu.
Poslije tuge, radost dođe,
Poslije brige, olakšanje,
Naš Pejgamber krenu, pođe,
Na veliko putovanje.
Letio je Burak brzo,
Znao je gdje treba ići,
Cilj je njemu Hram daleki,
Uskoro će tamo stići.
Kad se Burak zaustavi,
On uđe na prava vrata,
I u Hramu dalekome,
Klanjao je dva rekata.
On je namaz predvodio,
Svi su njemu prednost dali,
A za njim se u safove,
Pejgamberi poredali.
Naš Pejgamber krenu dalje,
Mnogo tog se reći ima,
Kraj tu nije putovanju,
Ali jeste stihovima.
Denijal D. 14.11. 2023